РАДОВАН ЋУРЧИЋ је рођен 10. јануара 1972. године у Ивањици. Основну школу је завршио 1986. године у родном граду. Играчку каријеру је започео (1982 - 1988) и завршио (2001 - 2003) у Фудбалском клубу ''Јавор'', а играо је и за ужичку ''Слободу'' (1988 - 1990), ''Јавор'' (1992 - 1995), ОФК ''Београд'' (1995 - 1997), словеначку ''Горицу'' (1997 - 1998), ''Приштину'' (1998 - 1999) и чачански ''Борац'' (1999 - 2001). Играјући за ''Јавор'' (у сезони 2001 / 2002) био је најбољи стрелац Друге лиге Југославије (24 гола). Тренерску каријеру је започео у ''Јавору'' (2003 - 2006), а потом је тренирао чачански ''Борац'' (2006 - 2007), поново ''Јавор'' (2007 - 2010), био помоћник селектора најбоље репрезентације Србије (2010 - 2011), привремени селектор (2011 - 2012), селектор репрезентације играча до 21 године (2013 - 2014) и селектор ''А'' репрезентације Србије (новембар 2014 - април 2016). Ожењен је и отац двоје деце.
ВЛАДИМИР М. МИЋИЋ, економиста, доктор наука - универзитетски професор, рођен је 12. фебруара 1977. године у Ужицу (отац Томислав, мајка Стоја). Основну школу (1992) и Гимназију (1996) завршио је у Ивањици. Дипломирао на Економском факултету у Крагујевцу (2002), где је магистрирао (2008) и докторирао (2011), одбранивши дисертацију Конкурентност индустрије Србије као претпоставка њеног ефикасног развоја. Запослен на Економском факултету у Крагујевцу од 2002, где је биран у звања асистента-приправника, асистента (2008) доцента (2011) и ванредног професора (2016) за предмете Економика индустрије, Привредни развој и Индустријски и аграрни менаџмент. Изучава детаљније питања везана за развој индустрије, индустријске политике, конкурентност привредног развоја. Коаутор је уџбеника Економика индустрије (2015) и аутор више научних и стручних радова. Председник је Комисије за основне и мастер академске студије и руководилац студијског програма Економија. Члан је Савета Економског факултета у Крагујевцу, Управног одбора Регионалног центра за таленте, Научног друштва економиста Србије, радне групе Националног конвента о Европској унији за поглавље 20 предузетништво и индустријска политика. Ожењен је и отац двоје деце.
ГОРАН НИКОЛИЋ, економиста, доктор наука, рођен је у Ивањици 1974. године. Основну школу завршио је у Ивањици (1989), а Економски факултет (смер Спољна и унутрашња трговина) у Београду (1998). На истом факултету магистрирао (2002) и докторирао (2009) одбранивши дисертацију Структурно прилагођавање робног извоза Србије увозној тежњи ЕУ. Радио је у Институту за спољну трговину (од 2001), који се 2002. спаја са Привредном комором Југославије (од 2003. ПК Србије), а он обављао послове истраживача сарадника у Центру за научно-истраживачки рад и економске анализе. Потом прешао у Институт за европске студије у Београду, где и сада ради. Изучава структуре спољнотрговинске размене Србије, анализира тенденције курса динара и платног биланса, истражује утицај европских интеграција на спољнотрговинске токове, бави се анализама међународне економије и економском историјом. Повремени је колумниста домаћих дневних и недељних листова. Објавио је већи број научних и стручних радова и студија. Аутор је или коаутор књига: Курс динара и девизна политика Краљевине Југославије 1918–1941. (2003), Демократија и економски раст (2006), Геополитика савремене Украјине (2009), Економија свакодневнице (2010), Геополитика Закавказја (2010), Показатељи спољнотрговинске размене Србије са ЕУ и светом (2010), Српско-немачки односи: стварно и могуће (2012), Економија кризе (2014). Живи и ради у Београду.
МИРОСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ, економиста, доктор наука, универзитски професор, рођен је у Шумама код Ивањице 3. априла 1953. године. Основну школу (1968) и Гимназију (1973) завршио је у Ивањици, а Економски факултет у Крагујевцу (1977), где је магистрирао (1984) и докторирао (1989), одбранивши дисертацију Југословенска економска криза – узроци, последице и могућности изласка (1989). Радни однос је засновао на крагујевачком Економском факултету (1977), а ту и сада ради прошавши сва наставничка звања од асистента до редовног професора (2010). Наставу је изводио и на Машинском факултету у Крагујевцу (1990–1994) и Агрономском факултету у Чачку (1998–2000). На стручним усавршавањима био у Паризу, Кракову и Шведској. Био је члан Савета и продекан Економског факултета. Учествовао је у реализацији већег броја студија и пројеката. Објавио је око 200 стручних и научних радова и 16 књига: Привредни систем Југославије (1993), Економика Југославије (1996), Теорија привредног развоја (1997), Системски приступ привредном развоју (1998), Технички прогрес и привредни развој (1999), Основи привредног система и системски приступ привредном развоју (2004), Стратегија регионалног развоја Србије (2004), Економија (2008), Основи економије (2008), Практикум за Основе економије (2008), Макроекономија (2009), Привредни развој (2009), Демографска транзиција и развојна парадигма (2011), Теоријско-методолошке основе раста и развоја (2011), Национална економија (2012), Основи макроекономије (2012). Живи и ради у Крагујевцу.