проф. др ЗОРАН СТАНИЋ, математичар, доктор наука, универзитетски професор
ЗОРАН СТАНИЋ је рођен 1975. године у Ивањици. Основну школу (1990) и гимназију (1994) је завршио у Ивањици. На Математичком факултету Универзитета у Београду је дипломирао 2000. године, магистрирао 2004. године и докторирао 2007. године одбранивши дисертацију ''Неке реконструкције у спектралној теорији графова и графови са интегралним Q-спектром''. На Математичком факултету Универзитета у Београду ради од 2000. године где је био асистент и доцент, а сада је у звању ванредног професора на Катедри за нумеричку математику и оптимизацију. До сада је објавио око 40 научних радова из различитих математичких дисциплина, који су публиковани у водећим међународним часописима. Аутор је и коаутор књига: ''Збирка задатака из пројективне геометрије са применама у рачунарској графици'' (2003) и ''Inequalities for Graph Eigenvalues''(2015).
Хаџи НЕНАД МАРИЧИЋ, позоришни и филмски глумац и професор глуме
Хаџи НЕНАД МАРИЧИЋ, позоришни и филмски глумац и професор глуме, рођен је у Загребу 10. јула 1979. године. Основну школу „Милинко Кушић“ (1993) и Гимназију (1997) завршио је у Ивањици. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду у класи Предрага Бајчетића (2006). Стални је члан Народног позоришта у Београду од 2002. Асистент је професора за глуму на Павловића универзитету – Факултету драмских уметности у Бијељини (од 2006). Од 2013. предаје глуму на Факултету савремених уметности у Београду (има звање доцента). Остварио је бројне улоге у позоришним представама: Др, Веселе жене виндзорске, Невјеста од вјетра, Рибарске свађе, Судија, Комендијаши, Представа Хамлета у селу Мрдуша доња, Велика драма, Јанез, Милева Ајнштајн, Тишина трезних, Зечији насип, Златно теле, Кањош Мацедоновић, Неспоразум, Хенри Шести, Плуто (у Народном позоришту), а наступао је и у Атељеу 212 (Присуство – прича о Битлсима, Дуго путовање у ноћ), Позоришту „Бошко Буха“ (Чардак ни на небу ни на земљи), Позоришту на Теразијама (Глуво доба). Поседује сјајне вокалне способности, па често глуми у мјузиклима. Играо је у филмовима: Илка (2003), Синовци (2006), С.О.С. – спасите наше душе (2007) и серијама: Оливер и Оливера (2000), Наша мала редакција (2003), Најбоље године (2003), Трагом Карађорђа (2004), Мјешовити брак (2005), Идеалне везе (2005), Љубав, навика, паника (2006), Реконвалесценти (2006), Ближњи (2008), Маша (2008), Горки плодови (2008–2009), Златно теле (2010), Козје уши (2017), Мајстор Мајнд (2017), Народно позориште у 10 чинова (2018), Јунаци нашег доба (2019). Објавио је аудио књигу Шекспирови сонети (2018). Живи и ради у Београду.
др РАДИСАВ ЋОЈБАШИЋ, инжењер, доктор наука
РАДИСАВ ЋОЈБАШИЋ је рођен 2. маја 1985. године у Пожеги. Основну школу (2000) и гимназију (2004) завршио је у Ивањици и у обе школе је био носилац Дипломе ''Вук Караџић''. Дипломирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за електронику, 2008. године. Мастер студије је завршио на Федералној политехници у Лозани, Швајцарска, 2010. године, где је одбранио и докторску дисертацију под називом ''Дизајн дигиталних система на чипу за рад на високим темепратурама'' 2014. године. Радио је у Швајцарском центру за електронику и микроелектронику у Нојшателу као дизајнер дигиталних система (2009-2010), затим је био асистент на Федералној политехници у Лозани у периоду од 2010. године до 2014. године, а потом сениор инжењер у ''Samsung Electronics'' у Сеулу, Јужна Кореја (2014-2016). Тренутно ради као сениор инжењер у ''Exablaze'' у Сиднеју, Аустралија од 2016. године. Објавио је неколико стручних и научних радова. Ожењен је.
др МИЛЕНА ПОЛЕДИЦА, доктор биотехничких наука
МИЛЕНА ПОЛЕДИЦА, доктор биотехничких наука, рођена је 19. марта 1982. године у Ужицу. Основну школу „Милинко Кушић“ (1997) и Гимназију (2001) завршила је у Ивањици. На Пољопривредном факултету у Београду, Одсек за воћарство и виноградарство, дипломирала је (2008) и докторирала (2014), одбранивши дисертацију Утицај Prohexadione-Ca и закидања прве серије младих изданака на биолошко–производне особине сорте малине Виламет. У периоду 2009–2014. активно се бавила научно-истраживачким радом у области јагодастог воћа на Пољопривредном факултету у Београду и савременим лабораторијским и спектрофотометријским анализама на Институту за мултидисциплинарна истраживања у Београду. Изабрана је у научно звање истраживач сарадник (2014). Објавила је као аутор или коаутор 13 научних радова у међународним и домаћим часописима од којих три на SCI листи. Од 2015. године живи у Италији и запослена је у компанији Arrigoni на сектору истраживања и развоја. Удата је и мајка једног дечака. Живи у градићу Тури код Барија на југу Италије.
др ДУШКО КАРАКЛАЈИЋ, инжењер, доктор наука
ДУШКО КАРАКЛАЈИЋ је рођен 22. априла 1985. године у Ивањици. Основну школу (2000) и гимназију (2004) завршио је у Ивањици. На Електротехничком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за електронику, дипломирао 2008. године. Као дипломирани инжењер придружио се престижној Групи за криптографију на Универзитету Леувен (Белгија), где је радио као асистент и докторанд у области заштите података и информационих безбедности (2008-2012). Докторску дисертацију на тему Заштите компијутерских система одбранио је у Леувену 2012. године. Потом је четири године радио у консултантској кући Pricewaterhouse Coopers (PwC) у Бриселу, где је радио на пројектима Европске комисије везаним за јединствено европско тржиште (European digital single market) и аспектима заштите података у њему. Од 2016. године ради као менаџер и консултант у једној од највећих светских консултанстких кућа Deloitte у Цириху. Објавио је десетак научних радова.
проф. др ИВАН ПАЛИБРК, лекар, анестезиолог, универзитетски професор
ИВАН ПАЛИБРК је рођен 8. децембра 1964. године у Ивањици. Основну школу је завршио у Ивањици 1979. године (као носилац Дипломе ''Вук Караџић'') као и средњу школу 1983. године. На Медицинском факултету Универзитета у Београду дипломирао 1990. године. Специјализирао је анестезиологију са реаниматологијом 1996. године. На матичном факултету је магистрирао 2001. године а докторирао 2012. године одбранивши дисертацију ''Предиктивна вредност лидокаинског теста у планирању хируршког лечења обољења јетре''. Стално запослење је добио на Првој хируршкој клиници - Клиници за дигестивну хирургију - 1993. године. Био је шеф Јединице интензивног лечења на Првој хируршкој клиници у периоду од 2002. године до 2012. године, а сада је начелник Одељења анестезије и реанимације при Клиници за дигестивну хирургију - Прва хируршка клиника Клиничког центра Србије у Београду од 2012. године. Универзитетску каријеру је започео као асистент на Катедри хирургије Медицинског факултета Универзитета у Београду (2006-2012), а сада је доцент на истој Катедри (од 2013). На стручним усавршавањима је био у Хамбургу, Лондону, Грацу, Брну. Обајвио је већи број стручних и научних радова. Ожењен је и отац двоје деце.
проф. др ДРАГАН СТОЈКОВИЋ, доктор економских наука
ДРАГАН СТОЈКОВИЋ, доктор економских наука, рођен је 21. децембра 1983. године у Ивањици. Основну школу „Милинко Кушић“ (1998) и Гимназију (2002) завршио је у родном граду. Дипломирао је на Економском факултету у Крагујевцу, смер Берзе и берзанско пословање (2008) и докторирао (2019), одбранивши дисертацију Светска финансијска криза и перспектива развоја тржишта капитала. На Факултету инжењерских наука у Крагујевцу завршио је мастер академске студије, модул Индустријско инжењерство – пословни информациони системи (2019). За постигнуте резултате током студија награђиван је од Београдске берзе и Економског факултета. Запослен је на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу (од 2008), најпра као сарадник у настави (2008), па асистент (2010), а сада у звању доцента (2020), ужа научна област Финансије, финансијске институције и осигурање. Учествовао је у реализацији неколико пројеката. Објавио је више од 30 ауторских и коауторских радова из области берзанског пословања. Активни је члан Друштва економиста града Крагујевца (од 2017). Ожењен је и отац двоје деце. Живи и ради у Крагујевцу.
др САЊА ДАНИЛОВИЋ, астрофизичар
САЊА ДАНИЛОВИЋ је рођена 9. септембра 1976. године у Ивањици. Основну школу (1991) и гимназију (1995) завршила је у Ивањици. Дипломирала је на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за астро-физику. На матичном факултету је магистрирала (2006). Докторирала је у Гетингену 2009. године, одбранивши докторску дисертацију ''Фине структуре магнетног поља у сунчевој сфери: посматрање и магнетохидродинамичке симулације''. Радну каријеру је започела у Астрономској опсерваторији у Београду. Потом је прешла у Max-Planck институт за Сунчев систем са седиштем у Линдау, Немачка. Објавила је више од 30 научних радова. Живи и ради у Немачкој. 
др ВИТОМИР РАЦИЋ, инжењер, доктор наука
ВИТОМИР РАЦИЋ је рођен 24. јуна 1981. године у Ивањици. Основну школу (1996) и гимназију (2000) завршио је у Ивањици. На Грађевинском факултету Универзитета у Београду је дипломирао 2005. године као студент генерације. Једну академску годину (2005-2006) радио као асистент на Грађевинском факултету Универзитета у Београду. Потом одлази у Енглеску као стипендиста Владе Велике Британије у групи талентованих научника ван Европске уније. Докторску дисертацију ''Вибрације конструкција услед динамичког оптерећења код људи'' одбранио је на Универзитету у Шефилду 2009. године. На истом факултету изабран је за доцента за предмете Статика конструкција и Отпорност материјала (2011-2015). Магистрирао је на тему високог образовања у Великој Британији 2014. године, те је биран за члана националне британске Академије за високо образовање. Од 2015. године ради као ванредни професор на Техничком факултету у Милану за предмете Статика, Динамика и Теорија конструкција и руководилац је истраживачког тима у области вибрација конструкција. Држао је предавања на престижним светским универзитетима попут Оксфорда, Пристона, Универзитета Колумбија, итд. Аутор је већег броја стручних и научних радова.
проф. др ГОРАН МИЛИЋ, инжењер шумарства, доктор наука
ГОРАН МИЛИЋ је рођен 7. октобра 1976. године у Ивањици. Основну школу (1991) и гимназију (1995) је завршио у Ивањици. На Шумарском факултету Универзитета у Београду је дипломирао 2001. године, магистрирао 2006. године и докторирао 2011. године, одбранивши докторску дисертацију ''Могућност примене осцилаторног сушења пиљене грађе букве у конвенционалним сушарама''. Ради на Шумарском факултету Универзитета у Београду, где је прошао следећа наставничка звања: асистент-приправник (2002), асистент (2007), доцент (2011) и ванредни професор (2016). На стручним усавршавањима боравио у Великој Британији (1998), Аустрији (2006), Немачкој (2007) и Финској (2016). Написао је више од 50 радова објављених у научним и ревијалним часописима и на међународним конференцијама и књигу ''Хидротермичка обрада дрвета - практикум'' (2016). Учествовао је у реализацији четири национална пројекта и пет међународних пројеката. Живи и ради у Београду.
др МИЛАН БРАДИЋ, туризмолог, доктор наука
МИЛАН БРАДИЋ је рођен 18. августа 1979. године у Титовом Ужицу. Основну школу (1994) и гимназију (1998) је завршио у Ивањици. На Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, на Департману за географију, туризам и хотелијерство је дипломирао 2006. године, магистрирао 2008. године и докторирао 2011. године одбранивши дисертацију ''Хотелијерство у контексту развоја одговорног туризма''. Запослен је на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, где је био асистент (од 2009. године), а сада је доцент (од 2012). Предаје и на Географском факултету Универзитета у Београду. Учесник је неколико истраживачких пројеката. Коаутор је десетак научних и стручних радова као и књиге ''Основе пословања међународних ланаца у хотелијерству'' (2014). Живи и ради у Новом Саду.
др ДЕЈАН МАНОЈЛОВИЋ, агроном, доктор наука
ДЕЈАН МАНОЈЛОВИЋ је рођен 30. новембра 1971. године у Ивањици. Основну (1986) и средњу (1990) школу - техничар за хемију и молекуларну биологију завршава у Ивањици, а Агрономски факултет у Чачку (1997). На Пољопривредном факултету Универзитета у Београду магистрирао (2006) и докторирао (2012) одбранивши дисертацију ''Биолошке и производне особине популације јежевице (Dactylis glomerata L.) на подручију Голије''. Радио је као истраживач у Институту за кромпир у Гучи (1997-2000), а од 2001. године запослен је у општинској управи СО Ивањица. Коаутор је десетак научних и стручних радова из пољопривреде и стручне монографије ''Голијски сир'' (2010). Поседује највећу плантажу лешника у Моравичком крају. Ожењен је и отац двоје деце.
РАДОВАН ЋУРЧИЋ, фудбалер, селектор фудбалске репрезентације Србије

РАДОВАН ЋУРЧИЋ је рођен 10. јануара 1972. године у Ивањици. Основну школу је завршио 1986. године у родном граду. Играчку каријеру је започео (1982 - 1988) и завршио (2001 - 2003) у Фудбалском клубу ''Јавор'', а играо је и за ужичку ''Слободу'' (1988 - 1990), ''Јавор'' (1992 - 1995), ОФК ''Београд'' (1995 - 1997), словеначку ''Горицу'' (1997 - 1998), ''Приштину'' (1998 - 1999) и чачански ''Борац'' (1999 - 2001). Играјући за ''Јавор'' (у сезони 2001 / 2002) био је најбољи стрелац Друге лиге Југославије (24 гола). Тренерску каријеру је започео у ''Јавору'' (2003 - 2006), а потом је тренирао чачански ''Борац'' (2006 - 2007), поново ''Јавор'' (2007 - 2010), био помоћник селектора најбоље репрезентације Србије (2010 - 2011), привремени селектор (2011 - 2012), селектор репрезентације играча до 21 године  (2013 - 2014) и селектор ''А'' репрезентације Србије (новембар 2014 - април 2016). Ожењен је и отац двоје деце.

др ВЕСНА ЋУРЧИЋ МИОЉЕВИЋ, лекар, епидемиолог, доктор наука
ВЕСНА ЋУРЧИЋ МИОЉЕВИЋ је рођена 4. јула 1968. године. Основну (1983) и средњу (1987) школу је завршила у Ивањици. На Медицинском факултету Универзитета у Београду дипломирала 1995. године. Специјализирала је епидемиологију на Војномедицинској академији у Београду 2001. године, где је и магистрирала 2008. године. Звање примаријуса је стекла 2010. године. Докторирала је на Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу (2014), одбранивши дисертацију ''Фактори ризика за настанак колонизације и инфекција изазаваних бактеријама из рода Enteroccocus резистентног на ванкомицин код пацијената на одељењима интезивне неге''. Од 2001. године је запослена у Служби за болничку епидемиологију и хигијену исхране у Клиничком центру Србије, где 2002. године постаје начелник Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција. За директора Службе за болничку епидемиологију и хигијену исхране Клиничког центра Србије је именована 2015. године. Изабрана је у звање научног сарадника на Медицинском факултету Универзитета у Београду. На стручним усавршавањима боравила је у болницама у Швајцарској, Немачкој, Француској и Словенији. Аутор је више десетина стручних радова из области епидемиологије и микробиологије. Удата је и мајка једног детета. Живи и ради у Београду.
др ВОЈИСЛАВ ЋУРЧИЋ, доктор медицинских наука, лекар, неуропсихијатар
ВОЈИСЛАВ ЋУРЧИЋ је рођен 7. априла 1951. године у Ивањици. На Медицинском факултету Универзитета у Београду је дипломирао 1975. године. Неуропсихијатрију је специјализирао 1981. године а примаријус је постао 1993. године. Докторирао је на матичном факултету 1999. године одбранивши дисертацију ''Покушаји самоубиства у адолесценцији - психодинамска анализа феномена и концепт психијатријског збрињавања''. Професионалну каријеру је остварио у садашњем Клиничко-болничком центру ''Др Драгиша Мишовић'' у Београду. Основао је Одсек за адолесцентну психијатрију 1984. године. Начелник Одељења за психијатрију је био од 1997. године, а управник Болнице за психијатрију од 2001. године. Као стипендиста францсуке Владе био је у Паризу на усавршавању из психоанализе и адолесцентне психијатрије (1986/1987), а касније имао више једномесечних студијских боравака у Паризу. Постао је изабарани члан Француског друштва за дечију и адолесцентну психијатрију. Члан је Међународне психоаналитичке асоцијације од 1997. године. Уредник је десет монографија из области адолесцентне психијатрије, психоанализе и психосоматике, аутор више поглавља у уџбеницима и стручним књигама и више од 120 стручних и научних радова. Ожењен је и отац двоје деце. Живи и ради у Београду.
проф. др ВЛАДИМИР МИЋИЋ, економиста, доктор наука, универзитетски професор

ВЛАДИМИР М. МИЋИЋ, економиста, доктор наука - универзитетски професор, рођен је 12. фебруара 1977. године у Ужицу (отац Томислав, мајка Стоја). Основну школу (1992) и Гимназију (1996) завршио је у Ивањици. Дипломирао на Економском факултету у Крагујевцу (2002), где је магистрирао (2008) и докторирао (2011), одбранивши дисертацију Конкурентност индустрије Србије као претпоставка њеног ефикасног развоја. Запослен на Економском факултету у Крагујевцу од 2002, где је биран у звања асистента-приправника, асистента (2008) доцента (2011) и ванредног професора (2016) за предмете Економика индустрије, Привредни развој и Индустријски и аграрни менаџмент. Изучава детаљније питања везана за развој индустрије, индустријске политике, конкурентност привредног развоја. Коаутор је уџбеника Економика индустрије (2015) и аутор више научних и стручних радова. Председник је Комисије за основне и мастер академске студије и руководилац студијског програма Економија. Члан је Савета Економског факултета у Крагујевцу, Управног одбора Регионалног центра за таленте, Научног друштва економиста Србије, радне групе Националног конвента о Европској унији за поглавље 20 предузетништво и индустријска политика. Ожењен је и отац двоје деце.

 

др ГОРАН НИКОЛИЋ, економиста, доктор наука

ГОРАН НИКОЛИЋ, економиста, доктор наука, рођен је у Ивањици 1974. године. Основну школу завршио је у Ивањици (1989), а Економски факултет (смер Спољна и унутрашња трговина) у Београду (1998). На истом факултету магистрирао (2002) и докторирао (2009) одбранивши дисертацију Структурно прилагођавање робног извоза Србије увозној тежњи ЕУ. Радио је у Институту за спољну трговину (од 2001), који се 2002. спаја са Привредном комором Југославије (од 2003. ПК Србије), а он обављао послове истраживача сарадника у Центру за научно-истраживачки рад и економске анализе. Потом прешао у Институт за европске студије у Београду, где и сада ради. Изучава структуре спољнотрговинске размене Србије, анализира тенденције курса динара и платног биланса, истражује утицај европских интеграција на спољнотрговинске токове, бави се анализама међународне економије и економском историјом. Повремени је колумниста домаћих дневних и недељних листова. Објавио је већи број научних и стручних радова и студија. Аутор је или коаутор књига: Курс динара и девизна политика Краљевине Југославије 1918–1941. (2003), Демократија и економски раст (2006), Геополитика савремене Украјине (2009), Економија свакодневнице (2010), Геополитика Закавказја (2010), Показатељи спољнотрговинске размене Србије са ЕУ и светом (2010), Српско-немачки односи: стварно и могуће (2012), Економија кризе (2014). Живи и ради у Београду.

др АЛЕКСАНДАР ЛЕПОСАВИЋ, агроном, доктор наука
АЛЕКСАНДАР ЛЕПОСАВИЋ, агроном, доктор наука, рођен је у Ивањици 13. фебруара 1974. године. У родном месту завршио основну школу (1988), а Средњу пољопривредну школу у Пожеги (1992). Дипломирао на Агрономском факултету у Чачку (2001), где је и магистрирао (2009). Докторску дисертацију Помолошке особине новоинтродукованих сорти високожбунасте боровнице (Vaccinium corymbosum L.) одбранио на Пољопривредном факултету у Новом Саду (2014). У Институту за воћарство у Чачку ради од 2001. године, на истраживањима из области оплемењивања и технологије гајења јагодастог воћа. Као истраживач радио је на десетак домаћих пројеката и једног међународног. Руководио је тимом српских научника који су радили на испитивању лековитих својстава стратешког производа српске пољопривреде – малине. У оквиру стручног усавршавања боравио је у Израелу (2005) и Словачкој (три пута: 2009, 2013. и 2016). На међународним конгресима о јагодастом воћу у Јужној Америци (Чиле, Аргентина), четири пута је био уводни предавач по позиву (2007, 2010, 2013. и 2016). Самостално и у сарадњи са другим ауторима објавио око 140 научних и стручних радова. Коаутор је књига: Савремена производња малине: гајење, заштита, прерада (2004, 2005, 2009), Купина и боровница: технологија производње и прераде (2007), Савремена технологија гајења високожбунасте боровнице (2006, 2009, 2011), Малина: нове технологије гајења, заштите и прераде (2011, 2016), Боровница: гајење, заштита, прерада (2011, 2012), Високожбунаста америчка боровница: подизање и нега засада (2012), Сорте воћака сворене у Институту за воћарство Чачак (2006, 2016). Са супругом Мирјаном има кћерке Милицу и Милијану и сина Ђорђа. Живи и ради у Чачку.
ВЕСНА ДРАГИЋЕВИЋ, одбојкашка репрезентативка
ВЕСНА ДРАГИЋЕВИЋ, одбојкашка репрезентативка, рођена је у Ивањици 1973. године. У родном месту завршила основну школу (1988). Потом је уписала Педагошку академију у Ужицу. Спортску каријеру је започела у Одбојкашком клубу „Јединство“ из Ужица. Са „Јединством“ је освојила Куп (1993) и Првенство (1994) Југославије. За репрезентацију Југославије наступала је од 1990. до 1996. године. Лист „Спорт“ прогласио ју је 1993. и 1994. за најбољу одбојкашицу Југославије. Године 1994. ушла је у избор десет најбољих спортиста у Југославији. Као амерички стипендиста уписала се на Универзитет Јужна Калифорнија (1994) и завршила студије на смеру Међународни односи. За време студија играла је за универзитетски одбојкашки клуб. Изабрана је 1996. у најбољи тим америчке одбојкашке лиге. У сезони 1999/2000. играла је у португалској одбојкашкој екипи „Порто“, која је освојила куп и првенство Португалије, потом у одбојкашком клубу „Милан“ из Италије. Спортску каријеру завршила је 2001. и настанила се у Лос Анђелосу.
др НАТАША ВУЛОВИЋ, филолог, доктор наука
НАТАША ВУЛОВИЋ, филолог, доктор наука, рођена је у Ужицу 1. марта 1973. године. Основну школу (1987) и Природно-математичку гимназију (1991) завршила је у Ивањици. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за српски језик (1996), где је и магистрирала (2004) из области лексикологије и докторирала (2014), одбранивши дисертацију Фразеолошке јединице с религијским компонентама у српском језику. Од 15. фебруара 1999. године запослена је у Институту за српски језик САНУ. Бави се лексиколошким, лексикографским и фразеолошким истраживањима. У гимназијским данима објавила је прву збирку поезије Кутија од самоће (1991), после чега се интересује за хаику поезију, па је неколико њених хаику песама објављено у првој југословенској антологији хаику песништва (Грана која маше, 1991). Касније је објављивала поетско-прозне текстове у разним часописима. Учествовала је на многим националним и интернационалним научним скуповима, а радови су јој објављивани у научним публикацијама у Србији, Аустрији, Русији, Бугарској, Чешкој, итд. Аутор је две монографије: Лексика у приповеткама Лазе К. Лазаревића (2010) и Српска фразеологија и религија – лингвокултуролошка истраживања (2016). За другу монографију добила је награду „Павле и Милка Ивић”, која се додељује једном годишње за најбољи рад из српске лингвистике (2016). Коаутор је монографије Саборно гробље у Сентандреји – прошлост и натписи (2012). Радила је на пословима члана и секретара Комисије за фонетику и фонологију Одбора за стандардизацију српског језика у Институту за српски језик САНУ, а тренутно је члан Комисије за лексикологију и лексикографију. Од 2009. до 2015. била је члан Редакцијског колегијума часописа Преводилац. Аутор је уџбеника из предмета Српски језик и језичка култура за 5. и 6. разред основне школе у издању Завода за уџбенике. Живи и ради у Београду.
др НАТАША МИЛИЋЕВИЋ, историчар, доктор наука
НАТАША МИЛИЋЕВИЋ, историчар, доктор наука, рођена је у Ивањици, 17. маја 1971. године. У родном месту завршила је основну школу (1986), а средњу школу – Педагошку академију „Желимир Жељо Ђурић“ у Ужицу (1990). Дипломирала је на Катедри за историју Југославије Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду (1998). На истом факултету одбранила је магистaрски рад (2008) и докторску дисретацију Српско грађанство у окупираној Србији 1941-1944 (2016). У Институту за новију историју Србије ради од 1998. године, где се бави друштвеном историјом Југославије и Србије у 20. веку, посебно историјом српског грађанства, историјом интелигенције, односом власти и друштвених група, као и историјом историографије. Била је сарадник на више домаћих и страних пројеката. Поред рада на пројектима Института за новију историју Србије, сарађивала је или још увек сарађује у раду и следећих појеката: Historiography in Southeast Europe After Socialism (2001-2003), Срби и Словенци – одговорност за заједничку државу 1918-1990 (2010-2012), Историја приватног живота код Срба у 20. веку (2006-2007), Српски биографски речник (од 2004). Објавила је више од педесет научних и стручних радова. За монографију Југословенска власт и српско грађанство 1944-1950. добила је награду Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије за посебан научни допринос научноистраживачком раду у области друштвено-хуманистичких наука за 2009. годину. Приредила је књигу дневничких забелешки Драгутина Ј. Ранковића (1882-1956) Свакодневни живот под окупацијом 1941-1944. Искуство једног Београђанина (2011). Живи и ради у Београду.
БРАНКО МАРКОВИЋ, економиста, докторанд политичких наука,
БРАНКО МАРКОВИЋ, дипломирани економиста, докторанд политичких наука, рођен је у Ивањици, 10. фебруара 1970. године. Основну школу завршио у Ивањици (1984), средњу економску у Ариљу (1988), а Економски факултет у Крагујевцу (1996). Магистрирао на Факултету политичких наука, Одсек новинарство у Београду (2003) одбранивши тезу Ограничења слободе штампе у Кнежевини и Краљевини Србији. На истом факултету одобрена му је израда докторске дисертације Конструкција текста у функцији управљања значењем у савременој српској штампи. Од 1996. године ради у МУП-у Србије, ресор државне безбедности. Објавио је неколико стручних радова. Са супугом Маријом, кардиологом и магистром медицинских наука, има кћерку Мину и сина Богољуба. Живи и ради у Ужицу.
проф. др МИРЈАНА КОСТИЋ, технолог, доктор наука
МИРЈАНА КОСТИЋ, технолог, доктор наука, универзитетски професор, рођена је 5. децембра 1965. године у Ивањици. Ниже разреде основне школе завршила у ОШ „Милинко Кушић“, издвојено одељење у Буковици (1976), више у Приликама (1980), а средњу школу у Ивањици (1984). Дипломирала је на Технолошко-металуршком факултету у Београду на Катедри за текстилно инжењерство (1989), као прва у генерацији. На истом факултету је магистрирала (1993) и докторирала (1998), одбранивши дисертацију Прилог проучавању добијања полиметилметакрилатних влакана специјалних својстава. Запослила се на Технолошко-металуршком факултету (1990), где је прошла сва наставничка звања од асистента до редовног професора (2014) за ужу научну област Текстилно инжењерство. Била је на постдокторском усавршавању на University of Natural Resources and Applied Life Sciences, Institute of Chemistry (2003; 2004–2005; 2010) у Бечу. У току студија награђивана је дипломама Фонда Панта С. Тутунџић (за школске 85/86, 86/87. и 87/88. године) и за најбољег дипломираног студента ТМФ-а (88/89); Универзитетском наградом за најбољег дипломца и дипломом Српског хемијског друштва за најбољег дипломца. Била је уредник часописа Текстилна индустрија (2006–2007) и члан је Међународног уредничког одбора часописа Tekstilec (од 2014). Коаутор је уџбеника Текстилни материјали (2008). Поред педагошког рада са студентима укључена је као истраживач у научно-истраживачким пројектима и пројектима за привреду (15 пројеката, студија и елабората). До сада је објавила око 200 научних и стручних радова. Живи и ради у Београду
др БОГОЉУБ ЗЕЧЕВИЋ, агроном, доктор наука
БОГОЉУБ ЗЕЧЕВИЋ, агроном, доктор наука, рођен у Зрењанину 9. септембра 1965. године. Основну (1980) и средњу школу (1984) завршио у Ивањици, а Пољопривредни факултет, Одсек за заштиту биља и прехрамбених производа, у Београду (1981). На истом факултету магистрирао (1996) и докторирао (2001), одбранивши дисертацију Утицај гермплазме родитеља на квантитативне особине хибрида F1, F2 и F3 генерације паприке (Capsicum annuum L.). Од 1. фебруара 1994. запослен је у Институту за повртарство у Смедеревској Паланци, где је од 2001. до 2008. године био директор. За то време остварени су веома значајни пословно-финансијски резултати. Упоредо са функцијом директора Института за повртарство био је (2003–2006) и помоћник директора Института за истраживања у пољопривреди Србија. Потом радио на пословима оплемењивања паприке у Институту, а од 2013. поново је директор Института за повртарство. Председник је Управног одбора Центра за промоцију науке (од 2013). На студијским путовањима боравио у Израелу, Холандији, САД, Русији, Чешкој, Кини, Мађарској и Бугарској. Као аутор и коаутор објавио је око 140 научних и стручних радова. Аутор је, или коаутор 27 регистрованих сорти хибрида поврћа, од којих су најпознатије: паланачко чудо, сирена F1, зона, моравица, стрижанка, дора, итд. Члан је ECPGR (European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources) Solanaceae радне групе, Друштва генетичара Србије, Друштва селекционара и семенара Србије, као и EUCARPIA–e (European Association for Research on Plant Breeding). Уредио је књигу Седамдесет година успешног пословања – Институт за повртарство Смедеревска Паланка (2016). Живи у Смедеревској Паланци, ожењен је и отац два детета.
проф. др МИЛОМИРКА МАДИЋ (дев. ЗЛАТИЋ), агроном, доктор наука, универзитетски професор
МИЛОМИРКА МАДИЋ (дев. ЗЛАТИЋ), агроном, доктор наука, универзитетски професор, рођена је у Осоници 1. фебруара 1965. године. У родном месту учила ниже разреде, а основну школу (1980) и гимназију (1984) завршила у Ивањици. Дипломирала је на Агрономском факултету у Чачку (1988). Магистрирала је на Пољопривредном факултету у Земуну (1995), а докторирала на Агрономском факултету у Чачку (2002) одбранивши дисертацију Генетичка анализа приноса и компоненти приноса озимог јечма (Hordeum sativum Jessen). Радила је у Институту за пољопривредна и технолошка истраживања у Зајечару (1989–1990) и на Агрономском факултету у Чачку (од 1990), где је прошла сва наставничка звања од стручног сарадника (1989), асистента (1990), доцента (2003), ванредног професора (2008) до редовног професора (2013) за научну област Генетика. Била је председник Савета Агрономског факултета (2010–2013) и шеф катедре за ратарство и повртарство (2007–2011). Чланица је Европске асоцијације за истраживање у оплемењивању биљака (EUCARPIA), Друштва генетичара Србије, Друштва селекционера и семенара Србије, редакционог одбора часописа Acta Agriculture Serbica. Објавила је више од 150 научних и стручних радова и учествовала у реализацији неколико домаћих и међународних истраживачких пројеката. Коаутор је књига: Оплемењивање биљака (2008), Јечам (2011) и Савремени модели ратарске и повртарске производње у циљу унапређења стручног знања и усавршавања произвођача централне и западне Србије (2015). Живи у Чачку, удата је и мајка два сина.
др СНЕЖАНА СТАНИЋ ВУКОЈИЧИЋ, биолог, доктор наука
СНЕЖАНА СТАНИЋ ВУКОЈИЧИЋ, биолог, доктор наука, рођена је у Ивањици 19. јануара 1965. године. Прва четири разреда основне школе завршила је у Црвеној Гори, а више разреде (1980) и Гимназију (1984) у Ивањици. Дипломирала је Биологију на Природно-математичком факултету у Београду (1990). На Биолошком факултету у Београду је магистрирала (1997) и докторирала (2008), одбранивши дисертацију Глацијални реликти у орофитској флори Србије, Црне Горе и Македоније. На матичном факултету је стекла научно звање научни сарадник за област Биологија (2010). У периоду од јула 1990. до септембра 1991. волонтирала је на Катедри за екологију и географију биљака. Од 1991. започела је рад у Хербаријуму Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац, Биолошког факултета у Београду, као стручни сарадник, а од 1997. је руководилац Хербаријума. Поред тога, школске 1991/92. године хонорарно је ангажована као асистент приправник на Фармацеутском факултету за предмет Биологија. Од 2015. ради и као помоћник Управника Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац. Са бројних теренских екскурзија по Србији и балканским земљама (1988-2016) сакупила је, хербаризовала и идентификовала велики број биљака, чиме је значајно допринела обогаћивању генералне колекције Хербаријума. Током рада у Хербаријуму посветила се истраживањима флоре и вегетације Србије и суседних земаља, у оквиру 10 националних и међународних научних пројеката. Резултате свога научног рада објавила је у 90 библиографских јединица. Удата је и мајка двоје деце (кћерка 24 и син 18 година). Живи и ради у Београду.
ЈОРДАНКА БЕЛИЋ (дев. МИЋИЋ), инжењер геодезије, женски велемајстор, првак Југославије у шаху
ЈОРДАНКА БЕЛИЋ (дев. МИЋИЋ), инжењер геодезије, женски велемајстор, првак Југославије у шаху, рођена је 12. јануара 1964. године у Будожељи. Први разред основне школе завршила је у Будожељи (1971/72), а остале у Ивањици (1979). Носилац је „Вукове дипломе“ и проглашена за најбољег ђака у својој генерацији. Завршила је геодезију у Београду. Шах је почела да игра у ивањичком „Јавору“, као дванаестогодишња ученица ОШ „Милинко Кушић“, а потом је играла у „Пожеги“, ужичком „Златибору“, београдском „Партизану“, неколико немачких клубова и нововарошком „Златару“. По дипломирању на геодетском одсеку Грађевинског факултета понуђено јој је да остане и ради као асистент, али истовремено је немачки шаховски савез позвао да игра за њихову репрезентацију. Одлуку да оде у Немачку донела је после студентских демонстрација у Београду (у марту 1991). Интернационални шаховски мајстор постала је 1990, а велемајстор 2000. године. Шампионка СФР Југославије била је 1990. У периоду од 1991. до 2009. године живела је у Немачкој и била члан олимпијске репрезентације Немачке. Учествовала је на четири шаховске Олимпијаде, наступајући једном за Југославију (1990, Нови Сад) и три пута за Немачку (1994, Москва, 1996, Јереван, и 2000, Блед). На Европском првенству играла је једном (2003) бранећи боје немачког тима. У Немачкој је променила више клубова, играјући у Бундеслиги од 1991. до 2010, освајајући немачко првенство 1993, 1994, 1998, 1999, 2001. и 2010. године. Учествовала је на четири клупска Европска шампионата. Непуне две деценије (од 1992. до 2000) рангирана је међу сто најбољих шахисткиња на свету. Каријеру инжењера геодезије започела је у Есену (1996). Између осталог, учествовала је на пројектовању и изградњи гасовода „Северни ток“. Ради у немачкој фирми „imp GmbH“ у Дортмунду, а од 2010. је директор и сувласник предузећа „JIE engineering d.o.o.“ у Београду. Удата је, живи у Београду и Дортмунду.
СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ, агроном, доктор наука, универзитетски професор, министар у Влади Републике Србије
СНЕЖАНА БОГОСАВЉЕВИЋ БОШКОВИЋ, агроном, доктор наука, универзитетски професор, министар, рођена је у Ивањици 24. јануара 1964. године. Основну (1978) и средњу (1982) школу завршила је у Ивањици, а студије агрономије на Агрономском факултету у Чачку (1986). На Пољопривредном факултету у Земуну је магистрирала (1990) и докторирала (1994) одбранивши дисертацију Утицај начина гајења на товне особине и квалитет меса бројлера тешких линијских хибрида кокоши. На Агрономском факултету у Чачку прошла је сва наставничка звања, од асистента (1987), преко доцента (1995), ванредног професора (2000) до редовног професора (2006). Билa je прoдeкaн зa нaстaву и нaучнo-истрaживaчки рaд, члaн Судa чaсти Унивeрзитeтa, члaн Сaвeтa Унивeрзитeтa у Крaгуjeвцу, члaн Стручнoг вeћa Унивeрзитeтa зa биoлoгиjу и хeмиjу сa хeмиjским инжeњeрствoм и биoтeхнoлoгиjoм. Чланица је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања (1990). За делегата у Већу удруженог рада Скупштине општине Чачак и делегата у Већу удруженог рада Скупштине СР Србије из области науке, културе и образовања изабрана је 1989. Била је посланик у Народној скупштини Републике Србије (2012–2014) и члан Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду и заменица члана Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво. За посланика у Народној скупштини Републике Србије изабрана је 2014, али је посланички мандат вратила након формирања Владе (27. априла 2014), када је постала министар пољопривреде и заштите животне средине у Влади Републике Србије (2014–2016). Члaн je Свeтскe нaучнe aсoциjaциje живинaрa (World’s Poultry Science Association). Објавила је више од 200 стручних и научних радова у домаћим и иностраним часописима и учествовала кao истрaживaч и рукoвoдилaц у рeaлизaциjи мнoгoбрojних прojeкaтa у нaшoj зeмљи и инoстрaнству. Аутор је и коаутор књига: Гајење различитих врста живине (2005), Овчарство – технологија производње (2006), Говедарство – технологија производње (2006) и Козарство – техника и технологија одгајивања (2006). Живи у Чачку, удата је и мајка једног детета
проф. др ПЕТАР ЈОВАНЧИЋ, инжењер, доктор наука, универзитетски професор
ПЕТАР ЈОВАНЧИЋ, инжењер, доктор наука, универзитетски професор, рођен је 12. јула 1963. године. Основну (1978) и средњу (1982) школу завршио је у Ивањици. Дипломирао је на Технолошко-металуршком факултету, катедра за текстилно инжењерство, у Београду (1988), где је магистрирао (1993) и докторирао (1996), одбранивши дисертацију Истраживање могућности примене био-оплемењивања у циљу постизања специфичних својстава вунених материјала. Радио је у Конфекцији „Јавор“ и средњој текстилној школи у Ивањици (1988–1989), а онда (крајем 1989) прешао на Технолошко-металуршки факултет у Београд, где и сада ради прошавши сва наставничка звања од асистента до редовног професора (од 2008). На постдокторским студијама боравио у Барселони (1999–2001). Предаје и на Факултету примењених уметности у Београду. Објавио је око 250 научних и стручних радова. Коаутор је монографије Конопља – сировина будућности (2004). Живи и ради у Београду.
др НАТАША ТРИШОВИЋ (дев. МАТОВИЋ), дипломирани инжењер машинства, доктор наука
НАТАША ТРИШОВИЋ (дев. Матовић), дипломирани инжењер машинства, доктор наука, рођена је 1. јула 1963. године у Ивањици. Прва четири разреда основне школе завршила је у Будожељи, издвојеном одељењу ОШ „Милинко Кушић“ (1974). Основну и средњу школу математичко-техничког смера завршила је у Краљеву, где је и дипломирала на Машинском факултету (1987). На Машинском факултету у Београду је магистрирала (1995) и докторирала (2007), одбранивши дисертацију Модификација динамичких карактеристика у структуралној реанализи механичких система. По завршетку студија ангажована је као демонстратор на Катедри за механику Машинског факултета у Београду, где се први пут и запослила као асистент 1. јануара 1989, а по доктрирању стекла звање доцента (2008) и ванредног професора (2013). Била је на студијским боравцима у Либерецу, Чешка (2009), Братислави, Словачка (2010), Штутгарту, Немачка (2009 и 2010) и Хјустону, САД (2012, 2013. и 2014). Аутор је или коаутор око 50 научних и стручних радова. Била је учесник на више домаћих иновационих, технолошких и фундаменталних пројеката које је финансирало Министарство науке Владе Републике Србије и једног ЕУРЕКА међународног пројекта. Коаутор је универзитетског уџбеника, два приручника и збирке задатака за предмете из области Механике: Приручник за самосталне вежбе из Механике – динамика тачке и динамика система (1998), Приручник за самосталне вежбе из Механике – статика и кинематика (1999), Збирка задатака из Статике са изводима из теорије (2002, 2004, 2006, 2009, 2012), Динамика (2015). Удата је, има две кћерке и сина. Живи и ради у Београду.
проф. др БРАНКО РАКИЋ, правник, доктор наука, универзитетски професор
БРАНКО РАКИЋ, правник, доктор наука, универзитетски професор, рођен је у Ивањици 28. фебруара 1961. године (отац Милоје, судија; мајка Добрила, наставница). Седам разреда основне школе завршио је у родном месту, па се породица преселила у Београд, где је наставио школовање. Дипломирао је на Правном факултету у Београду, специјализирао и магистрирао на Европском универзитетском центру у Нансију, а докторирао на Универзитету Париз 1, Пантеон-Сорбона. Радио као судијски приправник у Првом општинском суду у Београду, потом био истраживач-сарадник у Институту за европске студије у Београду, па заменик министра за људска права и права мањина и секретар Министарства правде у Савезној влади СРЈ. На Правном факултету у Београду ради од 1996, где је прошао сва наставничка звања од асистента до редовног професора. За омбудсмана Београдског универзитета изабран је 2009. године. Више од три године био је бранилац (правни саветник – legal associate) бившег председника Слободана Милошевића пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу. Аутор је и коаутор бројних стручних и научних радова и књига: Хармонизација југословенског права са правом Европске уније (1997), Остваривање мира преко међународног организовања и интегрисања држава (2009), За Европу је потребно време: о преурањеном покушају успостављања европске политичке интеграције (2009), Србија пред светским судом: поводом захтева за давање саветодавног мишљења Међународног суда правде о легалности проглашења независности Косова (2009), Увод у право европских интеграција (2012, 2013, 2014, 2015), Недогматски о европској интегрцији (2014), Европски суд правде и санкције према Србији (2015), О две иницијативе Универзитетског омбудсмана Универзитета у Београду: у сусрет међународним и европским стандардима (2015). Живи и ради у Београду.
др Хаџи МИЛОШ ВИДАКОВИЋ, доктор наука
Хаџи МИЛОШ ВИДАКОВИЋ, доктор наука, рођен је у Ивањици 2. септембра 1960. године. Основну школу (1975) и Гимназију (1979) завршио је у Ивањици, а Факултет спорта и физичког васпитања (1983) и Вишу тренерску школу за карате (1985) у Београду, где је и магистрирао (1998) и докторирао (2006), одбранивши дисертацију Значај и улога хришћанства у развоју планинарства. На студијским боравцима био у: Енглеској (1986), Швајцарској (1985), Јапану (1993), САД (1995) и Израелу (1995–2013, више од 50 пута). Радио као учитељ пливања и спасилац утопљеника на београдској Ади (1983), учитељ смучања и руководилац ски кампова на Голији, Копаонику, Јахорини, Бјеласици и Швајцарској (1984–1990), педагог у Дому пионира у Пионирском граду у Београду (1985), сарадник Савеза за спортску рекреацију и физичко васпитање „Партизан Југославије“ (1983–1993), стручни сарадник Интересне заједнице за организацију одмора радника у Београду (1980–1995), сарадник Карате савеза Југославије (1983–1990), сарадник Министарства туризма Републике Србије (1991–1996), сарадник Министарства заштите животне средине Републике Србије (1993–1997), сарадник Министарства за омладину и спорт Републике Србије (1986–1996), генерални секретар Спортског савеза Ивањице (1986–2007), доцент на Државном универзитету у Новом Пазару (2007–2013), ванредни професор на Факултету спорта и физичког васпитања у Лепосавићу (од 2015). Један је од оснивача ивањичких смучарских клубова „Јавор“ и „Оштрице“ и Атлетског клуба „Јавор“ из Ивањице. Председник је Савета Факултета за спорт и физичко васпитање у Лепосавићу, члан Управног одбора Српске триатлонске уније и Управног одбора Савеза за рекреативни спорт Републике Србије, председник Еколошко-спортског покрета „ТРН“ са седиштем у Ивањици. Био је члан Школског одбора ОШ „Милинко Кушић“. Изабран је за редовног члана Српске краљевске асоцијације академика, научника и иноватора и редован члан Руске академије духовних посвећеника „Ф. М. Достојевски“ са седиштем у Москви и одељењем у Новом Саду. Аутор је више од 50 стручних и научних радова и књига: Карате – пета димензија (1991), Хришћанска етика и спорт (2007), Ивањички свет спорта (2008), Борилачке вештине – пета димензија (2010), Психолошко-аскетски аспекти спорта (2011), Постурални поремећаји код деце: дијагностика, превенција, корекција (2015). Живи у Ивањици, ожењен је и отац четворо деце.
БРАНИСЛАВ ЧЕГАЊАЦ, песник
БРАНИСЛАВ ЧЕГАЊАЦ, песник, рођен је у Осоници 17. августа 1955. године. Прва четири разреда основне школе завршио је у Осоници (1966), а више разреде у ОШ „Милинко Кушић“ у Ивањици (1970), затим школовање наставио у Чачку и Сремској Митровици. Као песник најпре се огласио у часописима и лирским зборницама. Први запажен успех постигао је на 28. Дисовом пролећу када је на конкурсу необјављених рукописа добио Награду „Млади Дис“, а на препоруку жирија штампана му је прва књига песама (1991). Био је члан Удружења књижевника Србије. Објавио је четири песничке збирке: Доњи свет (1991), На крову Вавилона (1992), Пред крај века (1995) и Додири (1997). Преминуо је у Београду 2003. године. Иза њега је остала богата песничка заоставштина у рукопису.
проф. др МИРОСЛАВ БЕШЕВИЋ, грађевински инжењер, доктор наука, универзитетски професор
МИРОСЛАВ Бешевић, грађевински инжењер, доктор наука, универзитетски професор, рођен је у Ивањици 26. октобра 1954. године. У родном месту је завршио основну школу (1969), а грађевинску Техничку школу у Чачку (1973). Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду (1980). На истом факултету је магистрирао (1985) и докторирао (1999) одбранивши дисертацију Прилог анализи центрично притиснутих челичних штапова сложеног пресека од хладно обликованих профила. Радио је у Институту за грађевинарство у Београду (1982–1991) и на Грађевинском факултету у Суботици (од 1991), где је прошао звања: асистента (1991), доцента (1989), ванредног (2004) и редовног (2011) професора. Обављао је дужност шефа Катедре за конструкције и материјале, а сада је декан Грађевинског факултета у Суботици новосадског Универзитета (од октобра 2012). Написао је књигу 40 година Грађевинског факултета у Суботици 1974–2014. (2014) и факултетске уџбенике Збирка решених задатака из Металних конструкција (2002) и Металне конструкције 2: хале и складишта (2011). Публиковао је више од 50 научних и стручних радова. Добитник је награде за најбоље остварење у грађевинским конструкцијама Југославије (2001) и низа других признања. Ожењен је, отац двоје деце, живи у Београду.
проф. др МИРОСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ, економиста, доктор наука, универзитски професор