Издвојена одељења

01

Издвојено одељење у Буковици

Школска зграда у Буковици се налази у истоименом насељу (тел. 032  / 641  - 354). Уочи Другог светског рата, Буковица постаје рударско насеље, са две топионице: једна у Буковици, а друга у Дубоком, на путу од Буковице до села Лисе. Изграђена је и жичара од Буковице до рудника Глијече. Било је овде неколико стотина сталних радника из разних крајева наше земље. Деца рудара и индустријских радника, који су живели у Буковици, одлазили су у школу у Ивањицу или у Прилике.


Тек после ослобођења, 1. новембра 1945. године, основана је школа у насељу Буковица - решењем ОНО Чачак број 3879 од 8. октобра 1945. године - као школа у фабрици Лисанских рудника. Са радом је почела 26. новембра 1945. године са једним одељењем.


Највеће заслуге за њено оснивање припадају Душану Сухоњску, ондашњем председнику синдикалне подружнице Рудника антимона у Лиси, и Љубиши Радојичићи, тадашњем секретару исте подружнице.


Школа се у почетку налазила у управној згради Рудника и топионице антимона ,,Милинко Кушић''. У просторијама ове зграде настава је извођена до 15. априла 1946. године када је школа премештена у ,,Вилу'' која није пружала ни најминималније услове, јер на згради није било ни прозора ни врата.


Следеће, школске 1946 / 1947. године, настава је извођена под тремом једног магацина или у воћњацима у насељу - под јабукама и храстовима, а када је падала киша, под стрехом или неком шупом, а онда и у недовршеној згради Богољуба Милановића из Дубраве.


Нова школска зграда у Буковици изграђена је средствима рудника и топионице и радном снагом и прилозима грађана у току 1947. и 1948. године.
Поред учионичког простора, у оквиру зграде, изграђена су и два стана за просветне раднике. А број ђака у сва четири разреда се кретао од 104 до 158 - већином радничка деца.


Први учитељ постављен у буковичку школу је био Драгић Пантовић, који је дошао из школе у Церови, 26. септембра 1945. године. У почетку је учитељ Драгић Пантовић радио са оба одељења - целодневном наставом од 1. јуна 1946. године, када је за друго одељење дошла учитељица Даринка Ненковић - где остаје да ради до 1951. године.


Учитељица Даринка Ненковић је рођена 1. јуна 1946. године у Пријевору, општина Чачак, а одрасла је у Нишу. Након Даринке Ненковић, у Буковицу долази Вилма Хушнер, рођена у Бечу. Школовала се у Сарајеву и Мостару, а службовала у Босни, источној Србији и Рашкој - одакле долази у Буковицу.
6. јануара 1953. године, у Буковицу долази Милоје Томић - који је најпре био секретар за просвету и културу у Ивањици, а потом и учитељ у школи Буковици.


У исто време долази почиње да ради и Јованка Суботић Томић, рођена у Потпећу, општина Ужице. У школи у Буковици ради од 1953. године до 1975. године, када прелази у матичну школу у Ивањици.


У школи у Буковици су учитељевали: Јованка и Милоје Томић. Десанка и Милић Стефановић, Даница Димитријевић, Ксенија Јеремић, Олга и Миодраг Радивојевић, Катарина Миљковић, Госпава и Милован Бојовић, Милка и Добрислав Кљајевић, Видоје Ђокић, Мирослава и Урош Секулић, Славица Чекеревац, Мирјана Парезановић, Верица Луковић, Љиљана Вучићевић, Радинка Богдановић, Олгица Цветковић, Валентина Николић, Миломирка Палибрк, Милка Радовановић, Љиљана Ивановић, Биљана Секулић, Бојана Симеуновић, Тијана Чекеревац, и многи други.


Данас, са нешто мање од 100 ученика у сва четири разреда и у припремном предшколском програму, наставу изводе четири професора разредне наставе, један васпитач и један професор разредне наставе у продуженом боравку школе: Наташа Милићевић - први разред, Зорица Недељковић - други разред, Оливера Бојовић - трећи разред и Мила Довијанић - четврти разред. Препремну предшколску групу води васпитач Ивана Вратоњић. У продуженом боравку школе ради Бојана Симеуновић.


Школа носи име Милоша Глишића, учитеља у Приликама, који је погинуо на Сутјесци 1943. године.


Било је покушаја у неколико наврата да школа у Буковици прерасте у потпуну основну школу. Међутим, остала је увек четвороразредна школа.

02

Издвојено одељење у Рашчићима

Школска зграда се налази у селу Рашчићи (тел. 032 / 651 - 782) на петом километру пута од Ивањице према Гучи.

Школа у Рашчићима је почела са радом 1947. године у засеоку Мићићима, у кући Тихомира Мићића.


У почетку у овој школи ради Милутин Кривокућа (касније познати ивањички културни посланик), а годину дана касније, 1948. године на његово место долази Живојин Васиљевић.


За рад учитеља везана је изградња школске зграде 1949. године, као и за име Јездимира Мићића, службеника тадашњег Среског народног одбора у Ивањици, који су били покретачи изградње школске зграде у овом месту.


Нова школска зграда имала је две учионице, стан за учитеља и друге споредне просторије. Овде се окупљају деца од Вијенца до Марине Реке. Када је школа пресељена у сопствену зграду, за учитељицу је дошла Сретина Глишић, која је овде радила од 1950. до 1957. године.


Најпре је било од 32 до 40 ученика у сва четири разреда да би се седамдесетих година број повећао на 58 ученика у сва четири разреда и радила су тада два учитеља. Касније се број ђака смањивао и биле је школа пред затварањем 1973. године због малог броја деце.


Од 1950. године у школи су радили: Сретина Глишић, Даница и Миломир Димитријевић, Наталија Грбић Шипетић, Милева Комадинић, Љиљана Бошковић, Војимирка Цукавац, Милица Танкосић, Вера (Познановић) Миловановић, Зоран Миловановић, Славица Чекеревац, Зорица Недељковић, Бојана Симеуновић, и други.


Школа у Рашчићима је, одлуком општинских власти, 20. маја 1957. године припојена Основној школи ,,Милинко Кушић'' у Ивањици. Такво стање је било до 1960. године, када рашћанска школа поново стиче самосталност. Међутим, и то је кратко трајало, јер је већ у пролеће 1962. године поново по окриљем ивањичке школе као физички издвојено одељење - и такав статус има до данас.


Школа у Рашчићима је једно време носила име Драгише Мићића (1912 - 1942), истакнутог првоборца из овог места, који је погинуо на Купресу, Република Босна и Херцеговина.


Данас, са нешто мање од 20 ученика, школа ради са два комбинована одељења: I / III разреда и II / IV разреда а наставу изводе професори разредне наставе: Јелена Петронијевић и Горан Јеротијевић.

01

Издвојено одељење у Лиси

Школска зграда се налази у селу Лиса (тел. 032 / 670 - 133) и удаљена је од матичне школе 10 километара. Прва школа у Лиси је отворена 1869. године на месту званом Вијенац где је била чувена Кузманова механа. Тај Кузман, родом из Лисе, беше се обогатио бавећи се трговином и настанио у Ивањици. Да његова механа не буде празна, он је бесплатно уступио за школу, заузевши се и сам да се школа отвори.


У зграду чатмару у центру села, која се налазила на садашњој локацији Задружног дома, пресељена је 1879. године. После пола века, 1929. године, подигнута је садашња школска зграда.


Од 1953. године до 1956. године, због бројности ученика, они чије куће су биле у близини Вијенца наставу су похађали у кафани Тихомира Јоловића, која се налазила поред пута Гуча - Ивањица.


Први учитељ у школи на Вијенцу, односно у ,,Кузмановој механи'' био је Лазар Костић (1869 / 1870), блиски сродник великог српског песника Лазе Костића, представника српског романтизма у књижевности.


Наредне школске године овде је службовао Живан Поповић, рођени брат почившег ивањичког читеља Јанка. Живан Поповић је родом био из Брекова који се касније запопио и остао до смрти као свештеник брезовачки. У Лису је дошао из Миланџе, где је радио од 1869. до 1971. године када је школа затворена бог неусловности извођења наставе. Живан је у Лиси радио од 1871. до 1872. године, када је ухапшен због сумњи да је био јатак хајдука Јевђовића, осуђен је и тиме је изгубио посао.


После Живана Поповића, једну годину у овој школи је провео Гавро Перовић, родом из Далмације, а у времену од 1873. године до 1875. године, овде службује Светозар Кушић, родом из Шума код Ивањице. Знатно дуже од својих претходника у Лиси се задржао Дионисије Ковачевић, који је у Лису дошао 1877. године из Сирогојна и ту учитељевао до 1882. године, када је премештен у Мајдан код Горњег Милановца.


За време Првог јаворског рата од 1886. до 1878. године школа на Вијенцу је била затворена јер је поред школе водио пут за Јавор и била је удаљена од главног положаја на Јавору четрдесетак километара.


Одмах после рата, 1878. године, оправљена је ,,Кузманова механа'' где је била смештена школа на Вијенцу и почео је у њој са радом Ђунисије Ковачевић.


Наредне године, 1879. године, Ђунисије Ковачевић је у сарадњи са преседником општине Николом Комадинићем и грађанима села Лиса подигао нову школску зграду у центру села. На овај начин, школа са Вијенца пресељена је у Лису - у други крај села.


Од 1884. до 1914. године, у овој школи радили су: Ђунисије Ковачевић, Обрад Гледић (1889), Димитрије Михаиловић. Од 1881. године до 1894. године били су по годину дана учитељи: Миладин Љујић, Ћирило Јанковић, Ђорђе Костић, Милан Недељковић.


Од школске 1884 / 1885. године до 1900. године, у школи службује Гавро Бујошевић, родом из Рашчића. А 1903. године, први пут службује учитељ родом из овог села - Станимир Вујачић.


Наредне године, у Лису долази Милосав Шолајић, такође родом из овог места и Драгољуб Оцокољић, рођен у Лиси. А онда се смењују: Илија Ћерамилац, Тихомир Митровић, Миодраг Станојевић и Чеда Протић.
За ово време, школа је имала два прекида у свом раду: од 1874. до 1879. године и од 1914. до 1918. године - најчешће због ратова.
Иако се број ђака кретао од 65 до 133, у школи у Лиси увек је радио по један учитељ са сва четири разреда.


Школска зграда служила је својој намени све до 1929. године када је уступљена за општинску судницу и изграђена је нова, која са мањим поправкама и данас је задржала првобитну намену.


Нова школска зграда располаже са две учионице, са по 48 квадратних метара, једном канцеларијом и служитељском собом, како стоји у извештају школског надзорника Драгачевског среза , из 1932. године.


Те године, школу у Лиси похађало је 90 ученика. Међу њима је било само 12 девојчица у сва четири разреда. Село је тада имало 231 домаћинство, 372 пореске главе и 1516 становника. У библиотеци школе налазиле су се 154 књиге за наставнике и 58 књига за ученике. Те године радила су два учитеља у лишанској школи и то један стални а други је био дневничар.
Из године у годину, број ђака се повећавао. Тако је 1933 / 1934. школске године овде било 103 ученика, а школске 1938 / 1939. године било је у Лиси 133 ученика.


Из неких засеока (Оцокољића) не долази ниједно дете у школу, због удаљености, констатује надзорник 1934. године у свом извештају.
После рата, у овој школи су увек радила по два учитеља. Деца су настављала, махом, школовање у Ивањици, Приликама, Котражи и Гучи, а касније у Чачку.
За децу, ометену ратом, организовани су одмах по ослобођењу аналфабетски течајеви.


Село Лиса је административном поделом 1950. године припојено Моравичком срезу. А школа је школске 1957 / 1958. године припојена школи у Ивањици.

У школи у Лиси су учитељевали: Љубомир Поповић, Илинка Јовановић, Петар Чађевић, Обрад Гледић, Димитрије Михаиловић, Миладин Љујић, Живојин Токовић, Ћирило Јанковић, Милан Недељковић, Гаврило Бујошевић, Милан Глигоријевић, Станимир Вујичић, Милосав Шолајић, Милун Маџаревић, Јован Татовић, Илија Ћерамилац, Тихомир Димитријевић, Миодраг Станојевић, Чедо Протић, Владан Жунић, Станимир Вујичић, Александар Марковић, Методије Николић, Душан Пантелић, Михаило Живановић, Живана Љубојевић, Радомир Мићић, Мазалта Барух, Марија и Владимир Петковић, Витомир Вуловић, Михаило Томић, Христина Станковић, Јелена Пандуровић, Десанка Ћиримановић, Боро Станковић, Нада Масларевић, Душка Миленковић, Обрад Ичелић, Славко Јанићијевић, Милева Комадинић, Даница Димитријевић, Миодраг Радивојевић, Олга Радивојевић, Миља Мићић Бешевић, Радмила Трнавац, Милка и Добрислав Караклајић, Невенка и Милојко Златић (1977 - 1982), Мирослава и Урош Секулић (1982 - 1985), Зоран Мутавџић (1985 - 1989), Славица (Тадић) Драмићанин (1985 - 1990), Славица Чекеревац (1989 - 1994), Верица Луковић (1989 - 1996), Радмила Ђурашевић (1989 - 2000), Биљана Пивљаковић (1990 - 1992), Љиљана Ивановић (1996 - 2010), Олгица Цветковић, Милисав Ивановић (2000 - 2013).


И данас ради као неподељена школа - издвојено одељење Основне школе ''Милинко Кушић''.


На радном месту учитеља, у сва четири разреда, ради професор разредне наставе Јелена Јеремић (од 2013. године).

О школи

Основна школа ''Милинко Kушић'' наставља традицију основне школе из Ивањице, отворене 1834. године и основне школе Шуме, отворене 1927. године. Решењем из 1955. године ове две школе спојене су у једну школу у осмогодишњем трајању. Убрзо затим ова школа добија данашње име, односно име народног хероја Милинка Kушића.

Радно време

Понедељак - петак: 07:00 - 15:00

© 2019 OŠ Milinko Kušić. Sva prava zadržana.

Search