Вести

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
Хиландарска се чују звона
 
Ученик: БОГДАН ЂОКИЋ, VI/3
Наставник: СВЕТЛАНА КУЧ
 
Када се огласе црквена звона, већина људи ће се по навици прекрстити јер су тако научени. После пар секунди имаће осећај као да се ништа није десило, наставиће неометано да обављају дневне обавезе мислима лутајући около. Може човек да буде унутар цркве, али његове мисли не морају. То је свакодневница обичног народа.
 
Ипак, кад је неко целим својим бићем посвећен вери, попут монаха, њихове мисли такође путују, али не ка пролазним стварима, већ пут Свете Горе, до Хиландара. Манастирска звона звоне стављајући их у искушење да оставе све земаљско што имају и придруже се Богу. Хиландарска звона позивају и народ на молитву. Сваки Србин, иако у туђини, имаће осећај као да је дошао кући након много година. Зашто? Зато што је то задужбина Светог Саве и Симеона, и сваки камен, који је тамо зазидан, благосиљан је од њих двојице. Они су то с разлогом урадили, да бисмо ми, њихови потомци, имали уточиште мира и место где ћемо им се обратити кад смо у недаћама. Да би то најгласније и најлепшег звука звоно било увек уз наш народ! Да би и они који не верују у православље клекли пред лепотом и топлином коју су видели и чули. И најважније, да би се тај исти народ увек подсећао на своје православне корене, чак и онда када му је најтеже, када је намучен због неке неправде или губитка.Тада ће се звона огласити да нам дају снагу и наду да ће зло отићи. Хиландарска звона звоне далеко од Србије громко оглашавајући српство и православље. А и сва друга звона, чеда хиландарских, исто то чине.
 
Зато, када се огласе црквена звона у вашем граду, прекрстите се и будите поносни јер смо сви ми Савини наследници. Јер, не живимо у времену када је наша вера потчињена у земљи у којој живимо. Пут слободе којим данас корачамо први је започео Свети Сава. И само две ствари повезују небеско са земаљском Србијом – Светосавље и Хиландар.

 

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
Свети Сава ћирилицом пише
 
Ученик: РАСТКО МИЋИЋ, IV/4
Наставник: ЉИЉАНА ИВАНОВИЋ
 
Један од најлепших датума, у току школске године је 27. јануар. Долазак школске славе, у мени буди радост и срећу.
 
Зовем се Растко, баш као и Свети Сава. Много сам поносан на своје име. Захвалан сам својим родитељима на њему. Обично ми кажу: “Имаш најлепше мушко име”! То је име које се ћирилицом пише. Носити име Светог Саве, значи да треба следити његове речи и дела. Трудим се да будем добар ђак, да вредно учим и радим. Оно што волим и што сам научио је да поштујем наше писмо ћирилицу, да се њоме поносим и потписујем, где год да сам. “Поштуј нашу Србију, наше православље и нашу ћирилицу”, највише ми говори тата. Причати о својој земљи и њеним великанима, посебно ме радује. Волим да читам о нашим историјским личностима, а посебно о лози Немањића. Лик Светог Саве сија у сваком нашем делу. Његова памет, племенитост, скромност, хуманост, поштење су особине које би требало да има свако од нас. Свети Сава нас је научио, да треба да следимо своје снове, да их остварујемо. Научио нас је да не треба хрлити ка богатству, да нас оно може уништити. Најважније је да смо богати у срцу и души. Битно је да помажемо другима и да волимо људе око себе. То је пут Светог Саве. У његовој скромности, треба да пронађемо и своју скромност. У његовој хуманости, да нађемо пут, којим ћемо помоћи другима.
 
Имам десет година и своје снове. Родитељи ми помажу да их остварим. Једно је сигурно, и ако успем у њима, своје име и презиме написаћу увек ћирилицом, јер и Свети Сава ћирилицом пише.

 

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
Свети Сава – школска слава
 
Ученик: НЕМАЊА ОЦОКОЉИЋ, IV разред, ИО Рашчићи
Наставник: ЈЕЛЕНА ПЕТРОНИЈЕВИЋ
 
Долази нама Свети Сава!
Знате децо? Школска слава!
Данас славимо школску славу,
славимо нашег Светитеља Саву.
Славимо Саву то свето име
и зато поносим се њиме.
Ја добро знам шта су
добра дела,
ја знам, шта данас слави
земља наша цела.
Слави мир, љубав и знање,
слави доброту и даривање.
Ја добро знам шта су добра дела,
ја знам шта данас слави земља цела.
Слави свога Светитеља Саву
радујте се децо овом школском дану.

 

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
Хиландарска се чују звона
 
Ученик: МИНА МАРИЧИЋ, VIII/4
Наставник: СУНЧИЦА БОЈОВИЋ
 
Дан се полако увлачи у манастир разнобојног мермера. Сунчеви зраци продирући кроз прозоре раштрканих стакала секу простор својом прецизношћу и мекшају својом топлином.
Хиландар је представник хришћанске руке и православног образа. Оних које су додиривале тло и небеса, а увек остале чисте.Образа који је примао шамаре огорчености, неуважавања и толико пољубаца чистоте, доброте, крви, суза, неприлика, подршке.
 
Откривење Бога пронашло је свој пут и кроз великане бивствовања и тиме начинило велике кораке за сједињеност, религијску бистрину животног пута. Божији дух проговарао је и кроз Светог Саву, показатеља искрености, племенитости, привржености и истрајности у својој вери. Не истим тоном кроз године нити истим емоцијама кроз секунде, већ истом сврхом.
 
Звона се њишу и тиме праве звук указујући на лепоту процеса-корак напред, корак назад иако се нигде нису померила. Очи умеју да лажу, зар не? Померала су се кроз векове пролазности и у таквим приликама упијала нову плиму и свим слојевима ветра која су на њега набацивана, начинила нови, силнији изглед. Вера је опстала због своје чистоте, српске доследности и тежине достојанства православног крста.
 
Трептај гласа јачи је од хиљаду војника. Он је стварао приче, кроз њих нас водио и за њих узгајао резон. Он је градио и кроз себе изградио моћ контролисања плеса покретних сенки; сенки које су покушавале да се надвију над свеобухватним велом суштинског веровања. Хиландарска тишина је озвучена. Једноставна у својој поенти, толико јака да подиже маглу несигурности и води је у море преданости где заувек нестаје.
 
Светлост вере је тонове насликала, звук их обојио, а контуре - за њих је заслужна историја. Јачина мука вечности хиландарских звона одзвањају, подсећајући нас да обгрлимо будућност кроз неговање прошлости.

 

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
Свети Сава - ћирилицом пише
 
Ученик: НАЂА КУШИЋ, III3
Учитељ: САЊА МИЋИЋ
 
Вера је врло важан део људског живота и она обликује наше животе, погледе на свет, као и међуљудске односе. Постоје народи који су више, и они који су мање духовни. Истина је да ниједан народ не може изградити свој национални и културни идентитет без религије и духовности.
 
Многи народи би пожелели да имају духовног оца и узор као што је Свети Сава. Наша православна вера и Христова учења о истини и љубави су добили још већи значај појавом Светог Саве, који је показао да су Срби спремни да следе хришћанске вредности. Показао нам је да материјално богатство ништа не значи. Као племићки син, одрекао се лагодног живота и великог материјалног богатства и постао монах. Растко Немањић, који је касније добио име Сава, доказ је да се духовна глад не може заситити материјалним вредностима. Он је својом личношћу и љубављу помирио своју посвађану браћу, Стефана и Вукана. То нам показује да човек који је духован, миран, стрпљив и сталожен може помирити људе који су се посвађали вођени страшћу и вратити их на прави пут. Поред тога, Сава је отварао прве школе, болнице и веома утицао на описмењавање српског народа. Утицао је и на свог оца, Стефана Немању, који се касније, такође, замонашио. Заједно су саградили манастир Хиландар и оставили српски траг духовности на грчкој Светој гори. Вера и наслеђе Светог Саве нас држе да опстанемо.
 
Светосавље нас опомиње и обавезује да треба да будемо бољи људи и да се вратимо Господу Богу, који нам је велика утеха у тужним и тешким временима. Драго ми је јер наш народ има такву величанствену личност, као што је Свети Сава, који је писао ћирилицом, и који нас обавезује да не посустанемо пред католичким утицајем и да сачувамо свој духовни и национални идентитет.

 

О школи

Основна школа ''Милинко Kушић'' наставља традицију основне школе из Ивањице, отворене 1834. године и основне школе Шуме, отворене 1927. године. Решењем из 1955. године ове две школе спојене су у једну школу у осмогодишњем трајању. Убрзо затим ова школа добија данашње име, односно име народног хероја Милинка Kушића.

Радно време

Понедељак - петак: 07:00 - 15:00

© 2019 OŠ Milinko Kušić. Sva prava zadržana.

Search